ČINJENICA 1 – KAKO SE POSTAJE DVOJEZIČAN
Dvojezičnost ili bilingvalnost je najčešća kod dece roditelja koji imaju različite maternje jezike. Oba roditelja vežbaju svoj maternji jezik sa detetom, i tako dete usvaja oba, praktično istovremeno.
Dvojezičnost se dešava i kod imigranata. Maternji jezik se upotrebljava kod kuće, a jezik sredine van kuće.
Osim toga, u oblastima blizu državnih granica, dešava se da građani jedne zemlje govore jezik susedne zemlje.
ČINJENICA 2.- BILINGVALNOST IMA POVOLJAN UTICAJ NA LJUDSKI MOZAK
Istraživanja pokazuju da je učenje više jezika od kognitivne koristi, kako u detinjstvu, tako i u starijem dobu. Istraživanja mozga pokazuju da je kod bilingvala veća gustina sive materije u predelima mozga koja su povezana sa obradom jezika kod ljudi koji su govorili dva jezika u ranom detinjstvu. Pored toga, osobe koje govore više od jednog jezika manje su sklone demenciji u odnosu na monolingvale (one koji govore samo jedan jezik). (Za više informacija: https://gumc.georgetown.edu/news/Bilinguals-of-Two-Spoken-Languages-Have-More-Gray-Matter-Than-Monolinguals)
ČINJENICA 3. – DVOJEZIČNOST JE SVE ČEŠĆA POJAVA
U 21. veku broj višejezičnih ljudi je veći nego ikada u istoriji čovečanstva. Engleski jezik je najpopularniji L2 (drugi/strani jezik). Štaviše, broj govornika engleskog jezika kao stranog prevazilazi broj izvornih govornika.
ČINJENICA 4. – BILINGVALNA DECA SU USPEŠNIJA U ŠKOLI, A ODRASLI IMAJU BOLJE ŠANSE U KARIJERI
Dvojezičnost je prednost u školovanju. Osim što je dokazano da se bilingvali lakše i duže usredsređuju na zadatke u odnosu na decu koja vladaju samo jednim jezikom, postoji pretpostavka da ih odlikuje bolje matematičko i logičko razmišljanje. Veruje se da sposobnost da filtrira stvari kada promeni jezik poboljšava sposobnost mozga da se fokusira i ignoriše irelevantne informacije. Višejezičnost pomaže i pri zaposlenju. Većina biografija (si-vijeva) sadrži nekoliko redova o poznavanju jezika. Međunarodnim kompanijama je često bitno da na višim pozicijama imaju ljude koji su u stanju da komuniciraju na najmanje dva jezika. (Za više informacija: https://www.fluentu.com/blog/benefits-of-being-bilingual/)
ČINJENICA 5. – KADA SE JEZICI UČE OD MALIH NOGU, REĐE DOLAZI DO KONFUZIJE
Roditelji često veruju da je bolje da im deca uče samo jedan jezik u ranom detinjstvu “kako bi im bilo lakše”, “kako ne bi mešali jezike”, i tako dalje. To je najčešće zabluda, i takvo razmišljanje je na duže staze na štetu dece. (Nije retkost da odrasli plaćaju časove jezika jer kod kuće nisu naučili maternji jezik roditelja, a danas im treba.)
Zbunjivanje i mešanje dva jezika je kod dece retka i prolazna faza učenja. Dva jezika se obično odvajaju. (Za više informacija: https://bilingualkidspot.com/2017/05/10/bilingual-kids-language-confusion-myth/)
ČINJENICA 6. – BILINGVALI NE ZNAJU UVEK OBA JEZIKA PODJEDNAKO DOBRO
Mit je da svi bilingvali koriste svoje jezike sa istom lakoćom. Većina ipak ima jezik kojim radije komunicira, razmišlja, funkcioniše. Taj jezik je obično jezik sredine u kojoj osoba živi i radi. Dominantni jezik može da se promeni i više puta tokom života, i to se uglavnom dešava usled promene sredine.
ČINJENICA 7. – JEZIK SE MOŽE NAUČITI U ODRASLOM DOBU
Mnogi smatraju da ne mogu naučiti novi jezik u odraslom dobu. Brojne studije potvrđuju da naša sposobnost da čujemo i razumemo drugi jezik zaista postaje sve teža sa godinama. Ipak, prema istraživanjima UCL, poteškoće koje odrasli imaju sa učenjem jezika nisu biološki, već perceptivni. Iako brzina i težina učenja jezika nije ista kod dece i odraslih, odrasli itekako mogu naučiti novi jezik do fluentnosti, i samim tim stimulisati i sačuvati mozak u starosti.
ČINJENICA 8.- BILINGVALI SU OTVORENIJI
Jezik je neodvojiv od kulture naroda koji ga govori. Osoba koja govori dva ili više jezika se najčešće i identifikuje sa više kultura, i lakše prihvata nove.
ČINJENICA 9. – I PRE ROĐENJA RAZLIKUJEMO JEZIKE
Postoji više studija koje porede reakcije novorođenčadi na različite jezike. Jedna, obavljena u Švedskoj, je analizirala brzinu sisanja cucle kod novorođenih beba. Ispostavilo se da pri slušanju nepoznatog jezika bebe sisaju sporije. Ova pojava dokazuje da bebe razlikuju jezik koji su slušale pre rođenja i druge, nepoznate, jezike. (Za više informacija: http://www.washington.edu/news/2013/01/02/while-in-womb-babies-begin-learning-language-from-their-mothers/)
ČINJENICA 10. – BILINGVALI LAKŠE UČE TREĆI, ČETVRTI, PETI STRANI JEZIK 
Osim što imaju više samopouzdanja, što imaju određena metalingvistička znanja, govornici dva jezika sa manje napora uče svaki naredni jezik.